<\/strong>Njiva je ogledalo doma\u0107ina, ali i \u0161ire dru\u0161tvene zajednice. Onako kako nam izgledaju strni\u0161ta dosta govori o nama i stanju tehni\u010dke kulture u odr\u017eavanju poljoprivrednih zemlji\u0161ta. Sa druge strane govori i o tome da smo mi slabi u\u010denici, jer o temama o kojima je pisao \u010duveni beogradski profesor Dobroslav Todorovi\u0107 1948. godine, mi evo pi\u0161emo 70 godina kasnije. Naime, strna \u017eita se u BiH gaje na relativno velikim povr\u0161inama, oko 80.000 ha. Na mnogim od tih povr\u0161ina se nakon \u017eetve strnih \u017eita ne obavljaju nikakve agrotehni\u010dke operacije, sve do dubokog oranja u jesen. Sve to dovodi do toga da korovi redovno poniknu, cvjetaju, osjemene na strni\u0161tima i ostave veliku koli\u010dinu sjemena za narednu godinu i godine koje dolaze. Strni\u0161a, na\u017ealost, na na\u0161im prostorima predstavljaju povr\u0161ine na kojima tokom ljeta redovno \u201cgajimo\u201d korove, a zatim se idu\u0107ih godina borimo sa tim istim korovima.<\/p>\n\n\n\n Neadekvatno odr\u017eavanje strni\u0161ta dovodi do toga da na njima vremenom dolazi do akumuliranja ogromne rezerve sjemena i podzemnih organa korovskih biljaka. Zbog tako velike koli\u010dine prezimjelog sjemena idu\u0107eg prolje\u0107a proizvo\u0111a\u010di vi\u0161estruko primjenjuju herbicide, \u010desto mije\u0161aju\u0107i 2-3 zemlji\u0161na herbicida, pove\u0107avaju njihovu dozu, a uz to \u010desto idu i sa korektivnim folijarnim tretmanom. I pored toga, u pojedinim godinama, se ne posti\u017ee zadovoljavaju\u0107a efiksnost primjenjenih herbicida.<\/p>\n\n\n\n Osnovni pristup u suzbijanju \u0161tetnih organizama je prekid njihovog \u017eivotnog ciklusa. Po\u0161tuju\u0107i taj pristup, mora se prekinuti i \u017eivotni ciklus korova, tako da se oni \u201cisprovociraju\u201d da rastu, ali da se ne dozvoli da procvjetaju i formiraju sjeme i plodove. Ovo spre\u010davanje cvjetanja je naro\u010dito zna\u010dajno kod ambrozije, kao alergene biljke, koja u ogromnoj brojnosti mo\u017ee da ponikne upravo na strni\u0161tima i da predstavlja rizik po zdravlje ljudi koji \u017eive u \u0161iroj okolini lo\u0161e odr\u017eavanog poljoprivrednog zemlji\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n Dakle, strni\u0161ta treba odr\u017eavati. Nakon \u017eetve strnih \u017eita, neophodno je, u \u0161to kra\u0107em vremenskom period, oaviti zaoravanje strni\u0161ta ili strnjikanje. Zaoravanje strni\u0161ta treba obaviti odmah po \u017eetvi, tj. po uklanjanju ili usitnjavanju slame. Samo zaoravanje strni\u0161ta se mo\u017ee obaviti plugovima, tanjira\u010dama i diskosnim plugovima. Ako se strnjikanje obavlja tanjira\u010dama, sa tanjira\u010dom se mo\u017ee agregatirati drlja\u010da, \u010dime se sprje\u010dava formiranje malih brazdica, koje iza sebe ostavlja tanjira\u010da, a zbog kojih bi se pove\u0107ao gubitak vlage iz zemlji\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n Ogromne su koristi od pravovremenog zaoravanja strni\u0161ta. One se ogledaju u o\u010duvanju rezervi vlage u zemlji\u0161tu, dovo\u0111enju sjemena korova u povoljne uslove za klijanje i nicanje, a sa ciljem da se kasnije suzbiju. Zaoravanjem strni\u0161ta se suzbijaju korovi koji su ponikli nakon \u017eetve, a zemlji\u0161ta koja su u toku ljetnog perioda plitko zaoravana, kasnije, tokom jesenje obrade, pru\u017eaju znatno manji vu\u010dni otpor, nego zemlji\u0161ta koja su bila pod ugarom.<\/p>\n\n\n\n Ovaj tekst ima za cilj da pozove poljoprivredne proizvo\u0111a\u010de i radnike stru\u010dnih slu\u017ebi da sprije\u010de da strni\u0161ta postanu \u201crasadnici\u201d korova i izvor alergenog polena. Ukoliko bi odlu\u010dili da zbog u\u0161tede novca ili zbog druga\u010dijeg pristupa obradi zemlji\u0161ta izostavimo zaoravanje strni\u0161ta, onda bi ipak trebalo korove suzbiti tokom njihovog intenzivnog rasta, a prije cvjetanja i formiranja sjemena. U tom cilju mo\u017eemo obaviti asanaciju parcele herbicidima. Asanacija se obavlja u fazi intenzivnog porasta korova, a prije njihovog cvjetanja i osjemenjavanja. Asanacija se mo\u017ee obavljati na parcelama na kojima je prethodno obavljeno zaoravanje strni\u0161ta, ali i na parcelama koje nisu obra\u0111ivane nakon \u017eetve. Herbicidi koji se mogu koristiti u ovu svrhu su glifosat, glufosinat-amonijum, dikamba, 2-4-D, a ukoliko su na strni\u0161tu dominantno prisutni travni korovi, tada se mogu koristiti graminicidi, tj. herbicidi koji suzbijaju samo travne korove. Treba ra\u010dunati da \u0107e herbicidima trebati 14-21 dan da potpuno djeluju, pa vrijeme primjene herbicida treba saobraziti fenofazi korova i vremenu kada je predvi\u0111ena sljede\u0107a obrada zemlji\u0161ta, npr. duboko oranje. Ukoliko organizacija rada dozvoli, herbicide bi bilo bolje primjeniti nakon ki\u0161e, kada je hidratisana kutikula i kada \u0107e biti bolja apsorpcija herbicida kroz nju. Ukoliko se za pravljenje radne te\u010dnosti koristi tvrda voda, a \u0161to je u praksi naj\u010de\u0161\u0107i slu\u010daj, onda se u rezervoaru prskalice prije rastvaranja herbicida mo\u017ee dodati \u0111ubrivo na bazi amonijum-sulfata u koncentraciji 2% (2 kilograma u 100 litara vode) i eventualno, nakon dodavanja herbicida da se u rastvor doda odgovaraju\u0107i okva\u0161iva\u010d. Ovu preporuku treba posebno uzeti u obzir kada se radi sa glifosatom.<\/p>\n\n\n\n Stru\u010dni prilozi<\/p>\n\n\n\nOdr\u017eavanje strni\u0161ta<\/h4>\n\n\n\n
Pravovremeno zaoravanje<\/h4>\n\n\n\n